Alister - Miris Požude

Ja sam tvoj strah
Tvoja noćna mora
Sve pretvaram u prah
I slušam kako moliš me
Da te zaboravim
Da ti sve oprostim
Uzalud nadaš se
Promeniti me ne možeš

Slušam tvoj plač
Licemerje i laž
Rečima ti pijem krv
I slušam kako moliš me
Da te zaboravim
Da ti sve oprostim
Uzalud nadaš se
Promeniti me ne možeš

Ja sam tvoj najveći strah
Ja sam tvoj sigurni kraj
Ja sam tvoj poslednji dan
Bez mene ne možeš

Teška je krv
Što tvojom rukom vlada
Da li znaš šta je bol?

Teška je krv
Što sa tvoje duše pada
Vuče te na dno gde i pripadaš
Tvoja braća
Čekaju tvoj poslednji dah
Užas, patnja, bol i strah

Da li znaš šta je bol?

Ti nikada nisi
Znao za strah, a uvek je sa tobom
Ti još uvek ne znaš
Šta je patnja, a miriš se sa Bogom
Ti nikada nisi
Znao za užas, a uvek je sa tobom
Ti još uvek ne znaš
Šta je patnja, a nazivaš se Bogom

Teška je krv
I još teža postaće
Daviš se u sopstvenom zlu
Tvoja braća
Žive tvoj poslednji dan
Užas, patnja, bol i strah

Da li znaš šta je bol?

Ti nikada nisi
Znao za strah, a uvek je sa tobom
Ti još uvek ne znaš
Šta je patnja, a miriš se sa Bogom
Ti nikada nisi
Znao za užas, a uvek je sa tobom
Ti još uvek ne znaš
Šta je patnja, a nazivaš se Bogom

Teška je krv
Što tvojom rukom vlada
Da li znaš šta je bol?

Ja svoj otrov pijem sam
Da ga delim ne želim
Ljubomorno čuvam svaku kap
Samo tugu delim

Kao gavran crni ćutim
Tamom lutam i kroz snove putujem
Dolazim sam i svako zlo ja slutim
Kada odem samo crnilo ostaće

Ja svoj otrov pijem sam
Da ga delim ne želim
Ljubomorno čuvam svaku kap
Samo tugu delim
Mrak bratom zovem svojim
I dane u crno bojim
Krv se ledi, svetlost bledi
Dok duše brojim

Kao gavran crni ćutim
Samom sebi Bog, otac i sin
Kroz vreme putujem i tvoj kraj slutim
Kada odem bez duše ostaješ ti

Da li veruješ u kraj?
Da li veruješ u zaborav?

Sedam semena zla
U mom oku živi
Sedam kapi otrova
Da mi žeđ utoli

I kap znoja sa čela pada
U prašinu moga hada
Postojanje svoje merim,
Vagam blatom, svoj odraz tražim.

I bez snage da na putu umom carujem
I bez volje da želju majkom zovem
I bez snova da javi volju darujem
Poslednji trzaj, vrisak....

Ja, tražim, put da sebe nađem,
Ja, vrištim, da doprem do tebe,
Ti, u magli, za tragom mojim žudis
Mi, večni, na dugom putu spoznaje.

Na pola puta dva znaka
Dva simbola moga straha
Biram put postojanja
Krećem stazom, bez kajanja...

Mračne godine stežu
Moje telo zarobljeno
Bez snage, bez glasa
Lažima je okovano
Sada mi ruku pruži
I slobodnim me učini
Samo ti me možeš spasti
Teških okova osloboditi

Dugo me bilo nije
Prokletstvom zarobljen
Gladan poput zveri divlje
Za krv vreme je
Dosta je bilo laži
Prevara I obmana
Sada je ono pravo
Vreme je za osvetu

I sada shvatam
Da bez tebe nestajem
Probudi bes što u meni spava
Probudi me
Da idem dalje
I ne prestajem
Probudi bes što u meni spava
Probudi me

I sada čujem plač
Vrisak patnje koji odzvanja
Slomljena srca vrište

I ne vidim kraj
Sanjam snove koji umiru
Jauk noći ostaje

Tvoj pogled kaže mi:
„Pruži mi ruku spasa!“

Ja... sam čovek izgubljen u sećanju
Moj oblik nestalan
Tvoj... glas je samo senka
Za druge nečujan

I sada vidim strah
Poznata lica puna užasa
Vremenom slomljena

I ne vidim kraj
Gledam snove koji umiru
Bol koji ne prestaje

Tvoj pogled kaže mi:
„Pruži mi ruku spasa!“

Ja... sam čovek izgubljen u sećanju
Moj oblik nestalan
Tvoj... glas je samo senka
Za druge nečujan

Instrumental

Srbija vekovna
Tuđih misli kletva
Miran život sam hteo
Evo šta sam dobio
Hej ti, ostani tu
Korak dva od pakla
Nisi sam strah je tu
(Plašiš se) postaje tvoj Bog

Danas ja putujem sam
U meni lom, misli vremeplov
Vreme je, vreme da krenem,
Želim da spasem se...

Mesec je mlad
Čudne senke plešu
Po dušama, same se traže,
Nikad da ne budeš sam,
Vidim svetlo na kraju puta
Sve što želim za sebe je mir,
Jeste da sad osećam bol
(Nešto mi govori “daj”) čini se svemu je kraj

...Kada odem, shvati sve
Ako dođem, prihvati me
Dug put čeka me
Videćemo se gore

Danas ja putujem sam
U meni lom, misli vremeplov
Vreme je, vreme da krenem,
Želim da spasem se,
Kada odem, shvati sve
Ako dođem, prihvati me
Dug put čeka me
Videćemo se gore

Jedan korak od sna
Svemirom lutaš sad
Sanjaš sa zvezdama
I znam da nisi sam
Kroz vatru i dim Ti prošla si sa njim
Čuvaj ga U mraku svemira
Kroz vatru i dim Ti prošla si sa njim
Čuvaj ga U mraku svemira

Još jedan prolazi dan
Ja i dalje uzalud pokušavam
Da zaboravim
Da postoji kraj
I dalje vidim te
Kako svojim glasom sne ostvaruješ
I ne verujem
Da nema te više

Jedna reč
Sasvim dovoljna
Da sruši snove sve
I dušu otruje

Tako hladne su reči
Što izgovaraš
Priča tako dobra
Laž i prevara
Moji snovi blede
I u zaborav odlaze
Još uvek pokušavam
Uzalud, ja gubim sve

Jedna reč...dovoljna je
Da sruši snove i dušu otruje

Odbačen od sveta
Sam u četiri zida
I još uvek zaboravljam
Da je život samo igra
Kocka je bačena
Šansa je poslednja
Ili Igraš po planu
Ili gubiš zauvek

Zatvaram oči
Nek tama dođe
Jer ja sam samo senka
Uzmi me
Bliži se kraj
I tama me doziva
Ostaje strah
Da umirem sam

Jedna reč
Sasvim dovoljna
Da sruši snove sve
I dušu otruje
Iscedi krv iz vena mojih
Ja dajem ti sve
Zari nokte u moje meso
Daj mi svoj otrov

Možda je sve što sam govorio
Istina potpuna bila
Možda sam bio suviše predvidiv
Surovo iskren

Možda nisam smeo misliti tako mračno
Možda bi istina svetlija bila
Možda reči i mene bole
I tebe pogađaju

Možda se reči plašiš
Možda se reči plašiš, reči plašiš

Ja se pomeriti neću
Promeniti nikada
...Se pomeriti neću
Promeniti nikada

Ja se pomeriti neću
Promeniti nikada

Ovo je samo početak borbe
Koja ne prestaje
Ovo nije ni predah
Ovo je okršaj večni

Možda je sve što sam govorio
Istina potpuna bila
Možda sam bio suviše predvidiv
Surovo iskren

Možda se reči plašiš
Možda se reči plašiš, reči plašiš

Ja se pomeriti neću
Promeniti nikada
...Se pomeriti neću
Promeniti nikada

Ja se pomeriti neću
Promeniti nikad

Ja se pomeriti neću
Promeniti nikada
...Se pomeriti neću
Promeniti nikada

Ja se pomeriti neću
Promeniti nikada

Možda se reči plašiš
Možda se reči plašiš, reči plašiš
Možda se reči plašiš
Možda se reči plašiš, reči plašiš

Vreme leči sve
Ali ožiljak ipak ostaje
Rana koja priziva kraj i nikada ne prolazi
Kao pečat sudbine zle, bol ne prestaje

Vreme je da odem
Da zaboravim

Strah... Ovo jutro što me muči
Laž... Doneće mi možda sve
San... Kada sutra postane juče
Kraj... A ja budem ko zna gde

Vreme je
Da odem
Vreme je
Da zaboravim

Kao večnost traje
Ova senka što nada mnom stoji
Još uvek slušam šapat, glas sudbine
Iz ovog košmara, ja budim se

Poput vuka, sam
Kroz pustoš lutam oteran
Slušam kako gubiš dah, uzalud je sve
Tvoje reči ništa ne znače, jer te ne čujem

Glasovi… ni od kuda
Prošlost zove me… čujem svoje ime
Vreme prolazi… život smeši se
Blede fotografije… naviru sećanja

Zaboravljena lica
Svaki pogled, neka priča
Ko smo mi?
Kada će doći kraj?

Jer sutra
I za hiljadu godina
Ja znam

Sve što bilo je… I ono što doći će
Glas što odzvanja… znam tvoje ime
Svetlost se probija… tama nestaje
Samo ti vodiš me… samo ti… znaš kuda idem

Raskršće života
Svaka staza, neka priča
Šta smo mi?
Kada je svemu kraj?

Jer sutra
I za hiljadu godina
Ja znam

Jer kad te vidim
I slušam tvoj glas
Ja znam
Znam da ti si ta